Ты -мое мгновение, и моя тень, и ясное Слово мое в лесу. Ты -мой шаг и моя похоть. Но только если в тебе тайна ты прекрасна. Ты правдива только если в тебе блуд. Будь недоступной, немой, останься вдалеке- Ибо мечта о счастье выше счастья. Будь безвозвратной, как молодость. Ведь Твоя тень и эхо будут о тебе памятью. Путь сердца в льющейся слезе. Цель любви в боли горькой. Истина только в видениях души, а поцелуй -слияние самое великое. Ты вся соткана из моих привидений, твой солнечный плащ моим сном сшитый, ты была мое внутренне очарование -символ всех тайн ледяной и чудный. Ты не существуешь и никогда не существовала, созданна в безмолвии моем отравленном, лишь на солнце моего сердца ты сияла: сами ведь создали все нами возлюбленное. Сербский оригинал Песма жени Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуми; мој корак, и блудња; само си лепота колико си тајна; и само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека – Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева; у великом болу љубав своју мету; истина је само што душа проснева; пољубац је сусрет највећи на свету. Од мог привиђења ти си цела ткана, твој је плашт сунчани од мог сна испреден; ти беше мисао моја очарана; символ свих таштина поразан и леден, а ти не постојиш нит си постојала рођена у мојој тишини и чами, на сунцу мог срца ти си само сјала: јер све што љубимо створили смо сами. |